Tajanina starinska fina torta

Juče sam, kao nedeljni slatkiš, napravila ovu finu torticu i mogu vam reći da joj ime savršeno pristaje. Nežna,  kremasta i fina, nismo mogli da dočekamo da se potpuno rashladi (zbog toga je malkice "čupava" u preseku, ali degustatori se nisu puno bunili:). Podsetila me je na tortu koju sam nekada davno napravila i jednu anegdotu u vezi sa njom, ali više o tome na kraju posta :)

Ova tortica je izabrana, najvećim brojem glasova, kao zadatak u okviru blogerske igrice KuVarijacije. Recept je sa nama podelila Tajana, naša mlada blogerica koja piše divne priče i sprema ukusne receptiće. Provirite na njen blog Slasno i opasno i pročitajte originalni recept za Starinsku finu tortu , a ovde ću vam otkuckati skraćenu verziju sa par malih izmena.

Sastojci: 7 belanaca, 7 kašika šećera, 7 kašika brašna, 7 kašika ulja, 1 prašak za pecivo

Fil: 6 dl mleka, 7 žumanaca, 7 kašika šećera, 5 kašika gustina, 2 vanilin šećera, 150 g maslaca, 100 g suvog grožđa, malo ruma

Priprema:

Umutite čvrst šam od belanaca i postepeno dodajte šećer. Smanjite brzinu miksera i dodajte ulje. Brašno pomešajte sa praškom za pecivo i na kraju pažljivo umešajte u smesu. Sipajte u veliki pleh od rerne obložen masnim papirom. Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180 C oko 15-tak minuta dok se kora e odvoji od ivica pleha. Kad se kora ohladi, isecite na tri šnite.

Odvojite malo mleka na stranu, a ostatak zagrejte sa vanilin šećerom i polovinom šećera. Žumanca izmešajte sa preostalim šećerom, dodajte gustin i malo hladnog mleka koje ste sačuvali. Sipajte u vrelo mleko i kuvajte par minuta dok se krema ne zgusne.

 

U prohlađenu kremu dodajte maslac i sve fino izmešajte. Odvojite malo kreme za premazivanje torte, a u ostatak umešajte grožđice koje su bile potopljene u rumu. Nafilujte tortu i celu premažite preostalim kremom. Umutite slatku pavlaku ili šlag i dekorišite torticu po želji. Neka se fino rashladi pre služenja... uživajte!:)

 

Utisci: tortica je izuzetno lagana i kremasta, možete je odmah poslužiti čim je napravite. Verujem da je još bolja sutradan kad se svi sastojci fino prožmu, samo što ovog puta to ne možemo proveriti u praksi... jedino da ponovimo "eksperiment".:)

Meni su korice ispale malo tanje (mislim da je pleh bio prevelik), sledeći put ću peći u nešto manjem plehu za rernu. To je samo mala zabeleška meni za drugi put, inače to nije ni malo umanjilo njen savršen ukus.:)

Meni je bila sasvim dovoljno slatka iako sam malo smanjila ukupnu količinu šećera, ali to već možete dodati prema ukusu. Brašno sam zamenila sa gustinom, čini mi se da onda kreme imaju nekako nežniji ukus, i stavila sam jednu kašiku manje u odnosu na originalni recept. Možete čak kombinovati brašno i gustin pola-pola.

Još nešto, obično na ovu količinu kreme dodajem nešto manje maslaca, pa sam smanjila na 150 g, bilo je i dalje kremasto i ukusno (bez brige:). Meni se dopala verzija sa grožđicama u rumu, nekako baš ide uz ovaj fini starinski receptić. Kod Tajane sam videla da je korice premazala se pekmezom, možete i tako ako više volite.:)

I na kraju, mogu samo reći da ću torticu sigurno ponovo praviti. Draga Tajana, hvala punoo na ovom divnom starinskom receptiću koji si sačuvala od zaborava i podelila sa svima nama.:)))

p.s. torticu možete seći na šnite ili, ako želite da dobijete trouglove, naizmenično secite na kose parčiće.:)

Priča o torti koja je postala "sir" :)

Za vreme studija u Novom Sadu, stanovala sam kod jedne učiteljice u penziji. Svi smo je zvali Duša, mada joj je pravo ime je bilo Dušanka, bila je vedrog duha, radoznala poput malog deteta i lepo smo se slagale. Kako sam već par godina stanovala kod nje, rešila sam da je za  rođendan iznenadim sa rođendanskom torticom. Sasvim jednostavnom, jer tada nisam bila tako vična u kuvanju, pa sam nazvala mamu da mi izdiktira neki lagani recept.

Prethodnog dana sam nabavila sve potrebne sastojke i iskoristila priliku kada Duša nije bila kod kuće, da napravim tortu. Sećam se da je bila okrugla i premazana žutim kremom sa svih strana, po sastavu vrlo slična ovoj torti, zapravo izgledala je kao veeeliki kotur sira. Napravila sam joj mesta na donjoj polici u frižideru i sve malo zakamuflirala sa zelenišem da se ne vidi. Mislila sam da će se fino rashladiti do sutra i onda ću je lepo ukrasiti šlagom.

Osvanuo je dan rođendana i požurila sam da završim tortu. Otvorila sam frižider, sklonila "kamuflažu" i izvadila tanjir sa tortom. Kad imam šta da vidim, na jednoj strani su bile rupice i izgledala je poput švajcarskog sira. Kao da je neki “mišić” rešio da se zasladi i grickao torticu u toku noći.J

“Dušo, jeste li videli ovo?” – morala sam sada da pitam, ništa od mog rođendanskog iznenađenja.

“ Šta to?” – par radoznalih okica se okrenuo prema meni.:)

“ Paaa, to je trebalo da bude iznenađenje za rođendan, napravila sam Vam torticu, samo što ne znam šta joj se desilo… i vidite kako sada izgleda.” – bila sam načisto zbunjena i razočarana svojim poslastičarskim "remek-delom".

“ A tooo je, znači, bila torta, “ - veselo će slavljenica – “ ja sam noćas bila gladna i pronašla sam sir u frižideru, malo sam probala, nije loš, samo je malkice mekan i ima nekako čudan ukus.:)))) 

Epilog: tortica je na kraju bila ukrašena i svi smo se lepo zasladili zajedno sa gostima. Kasnije smo, još puno puta, prepričavali anegdotu sa rođendanskom-sir tortom.:)))