Razglednica iz Grčke (1.deo)

Koliko god sam želela da sve obuhvatim jednim postom, to mi ipak nije pošlo za rukom. Tako da ćete u ovom i narednom postu moći da čitate o utiscima iz Grčke i isprobate po neki grčki receptić.:)

Ako se možda spremate da putujete za Grčku ili ste se već vratili sa letovanja, nadam se da će vam biti zanimljivo da se malo podsetite ili možda saznate nešto novo.:) Navucite vaše omiljene patike, spakujte sunčane naočare i neki sokić da vam se nađe, a fotić se već podrazumeva... ne zaboravite na rezervnu karticu.:)

Naša prva destinacija je Solun, a više o samom gradu, o njegovoj burnoj prošlosti i neke zanimljive detalje možete pročitati u letnjem dvobroju magazina MEZZE. Ovde ću samo postaviti fotkice koje nisu mogle da stanu u časopis, neće biti puno teksta, već prednost imaju fotografije... pa, to se već nekako i prodrazumeva.:))

Za početak jedan lagani grčki recept, a fotkice možete pogledati u nastavku.:)

 

Sastojci: 500 g pilećeg belog mesa, sok od ½ limuna, 1 dl ulja, origano, ruzmarin, so, biber

 

Priprema:

Meso isecite na kockice približno jednake veličine. Napravite marinadu od limunovog soka, ulja i začina, prelijte preko kockica mesa i ostavite da stoji najmanje 1 h u frižideru, a može i duže. Povremeno ih okrenite da bi sve kockice bile podjednako u marinadi.

Na štapiće za roštilj koji su prethodno bili potopljeni u vodu (da ne bi brzo izgoreli) nabockajte kockice mesa. Pržite ih na gril tiganju ili na roštilju da fino porumene sa obe strane. Poslužite odmah uz tzatziki  salatu ili prilog po želji. 

Napomena: ražnjiće možete napraviti i od nekog drugog mesa, recimo svinjskog ili jagnjećeg ako više volite, ali ipak se pileći ražnjići najbrže ispeku.:)
 

 

Tzaziki salata

Sastojci: 1 krastavac, 150 g grčkog jogurta, 1 češanj belog luka, mirođija, malo soli, maslinovo ulje

Priprema:

Krastavac oljuštite i isecite na sitne kockice ili narendajte. Dodajte sitno seckani beli luk i mirođiju, posloite po ukusu i izmešajte sa grčkim jogurtom. Pre služenja možete preliti sa malo maslinovog ulja ako volite... καλή όρεξη /kali oreksi/ grč. - prijatno!:)

p.s. ove sličice sam pravila za jednu nagradnu igru (rezultate ću saznati tek sutra:), pa se zato u kadru nalaze i kutijice grčkog jogurta Dukatosa. Prvi put sam ga sada koristila i mogu vam reći da je kao pravi grčki jogurt, gust i divno kremast, čašica je sasvim dovoljna za jednu veeeliku porciju. Juče smo ga jedva našli u gradu jer izgleda da brzo nestane, chef se srećom zadesio u pravom trenutku u radnji, upravo kada je stigla nova pošiljka, tako da se vratio kući sa par kutijica.:)

Dopuna (sreda 17.7.2013.) - Fotografija sa Tzatziki salatom u šoljici je pobedila na nagradnom Dukatovom konkursu i deli jedno od prva tri mesta zajedno sa Zokom i Milicom.:)))))

 Mala šetnja kroz Solun

Kad stignete u Solun, ako putujete autobusom preko turističke agencije, obično ćete se prvo zaustaviti na platou kod Bele kule. Mi smo putovali početkom maja, za uskršnje praznike, preko agencije Mayak i mogu vam ih najtoplije preporučiti, autobusi su vrlo udobni, vozači pažljivo voze a vodič Dušan Radojčin nam je bio na raspolaganju sve vreme puta i tokom celog boravka u Grčkoj.

Prva stanica od koje se obično polazi u obilazak Soluna je upravo ovde. Ukoliko putujete u sopstvenoj režiji, ovde možete kupiti kartu za turistički autobus (2,5 €) koji polazi na svakih sat vremena i napravi pun krug kroz ceo Solun... samo se udobno smestite.:)

 

Kad putujem negde na stranu, mada to nije tako često, volim da posmatram pejsaže koji se smenjuju, a kad se već zadesim u novom gradu onda mi obično pažnju privuku neobične i lepe fasade, prozori i balkoni sa pažljivo sređenom bašticom.:) Tako je bilo i ovog puta, nisam mogla da odolim da napravim par snimaka.

 

U Solunu je veoma gust saobraćaj i brzo se vozi, ne znam da li je to svakog dana ili smo se možda zadesili baš u nekom špicu, ali je veoma prometno i čini mi se nekako da zeleno svetlo na semaforima kraće traje nego crveno. Vrlo često ćete videti i mlade i starije kako jure na motorima, a parkiraju ih gde god nađu zgodno mesto!:)

 

 

Možda ćete primetiti (na gornjim slikama) da sam često fotkala bandere.:) Odmah ću vam objasniti i razlog, pored toga što su mi te ulične svetiljke, napravljene od kovanog gvoždja, izgledale vrlo romatnično, često su bile isprepletane sa granama obližnjih krošnji. Na slikama se ne vidi baš najbolje, ali duž trotoara su zasadjena stabalca pomorandži koje čak imaju lepe plodove.... samo treba ih dohvatiti!:)

Srce Soluna i najživlji deo grada je Aristotelov trg koji se spušta sve do mora i uvek je prepun ljudi... i golubova.:) Možda ćete samo rano ujutru imati sreće da uhvatite neki prazan kadar, ali ubrzo će sve oživeti i napuniće se okolni kafići i radnjice.:)

Ako se odlučite da prošetate malo dalje od gradskoj jezgra i istražite i druge delove Soluna, na svakom koraku otkrićete pravo malo blago, po neku lepu crkvicu, spomenik, tursko kupatilo ili ostatke gradskih zidina (nadam se da ste napunili baterije na vašem fotiću i poneli rezervnu karticu, trebaće vam sigurno:).

Čak i ako nemate plan grada, ne možete nikako zalutati... možda se samo na kratko "izgubite" u nekoj maloj ulici poneseni njenim šarmom. Jedna od takvih ulica je upravo ova koju vidite na slikama, na raskrsnici ulica Vasileos Irakliu, Fragini i Komninon.Tu se nalazi staro otomansko parno kupatilo, prodavnice cveća i nekoliko prijatnih restorančića u koje možete svratiti na ručak ili popiti kaficu.

Sasvim slučajno smo otkrili ovu uličicu i ako se možda zadesite u Solunu, obavezno je potražite. Još jedan razlog zbog čega bi to trebali da učinite je preslatka radnja Cook shop na ćošku koja je opremljena svim mogućim kuhinjskim aksesoarima.

Žao mi je što nisam napravila i neku fotku u samoj radnji jer sam bila načisto hipnotisana modlicama, kalupićima, tanjirima i loncima, aparatima i svim onim tako potrebnim sitnicama u kuhinji.... da ne zaboravim, i salvete su im jako slatke (oko 4€, uhh),  ponesite dosta parica ako budete želeli da tamo kupite nešto za uspomenu.:)

Idemo na pijacu!:))) nadam se da ste stvari ostavili u autobusu/kolima, jer će vam trebati slobodne ruke da držite fotić i po nešto probate... cene su slične kao kod nas, čak je po nešto i jeftinije (možete uporediti ispisane cene na karticama)..

Nikako da se naviknem da se meso prodaje na otvorenom, van rashladnih vitrina, pa pretpostavljam da se sve brzo proda.:) Tu su i gajbice sa sveže ulovljenom morskom ribom... i prodavci koji su toliko glasni da ih čujete još dva sledeća ćoška.:)

Pola radnjice je napolju a pola unutra, pa kako vam već više odgovara... možete i da probate po nešto od izloženih đakonija.:)

Ah, ti grčki slatkiši!:)))) Jedna vrlo fina ali bezobrazno skupa poslastičarnica, sem toga tu možete kupiti i gotove sendviče ili sveže pecivo. Fotkanje baš i nije dozvoljeno, ali uspela sam ipak da uhvatim par kadrova... tek toliko za arhivu. Izbor je zaista fantastičan, ali cene uhhh.... domaće praline (24 €/ kg), kutija sa više vrsta baklavica (15 €/kg), keksići (10 €/kg) itd., nisam ništa kupila ali eto ako vas kojim slučajem put tu nanese i ne možete da odolite.:)

 

Finih pekara i poslastičarnica imate svuda u gradu, i to po znatno povoljnijim cenama. Dopada mi što na jednom mestu često možete naći i fino pecivo i slatkiše, a sve tako predivno miriše kada prođete ulicom. Bila sam u iskušenju da provirim u svaku radnju... ali suzdržavala sam se, nekako.;))) 

 

 

Ovaj  meksički kafić-restoran mi se najviše dopao zbog preslatkih cvetnih jastučića.... možda sam se i malkice umorila od šetnje.:) Nalazi se u jednoj sporednoj uličici gde nema toliko saobraćaja, a gleda na zaliv... mislim da bih na kraju tu zaspala u hladovini, uz vetrić sa mora koji tako fino ćarlija.:)

 

Na prozoru koji ujedno služi i kao pult, poređane su saksije sa cvećem a uz zid se penje lepa mala puzavica. Pre nego što smo bilo šta poručili, konobar  nam je doneo flašu hladne vode sa oštampanim logom kafića i čaše. Uz poručeni sok i pivo dobijamo i (gratis) porciju trouglastih tortiljica i umak od paradajza kao zanimaciju uz piće. Zapravo sve je to ušlo u račun od skoro 10 € koliko smo platili na kraju.:)

 

I jedan pogled na zaliv u hladovini borove šumice, u podnožju Bele kule, dok čekamo autobus da nastavimo put dalje. Bio je to jedan baš lep dan u Solunu.:)